Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

Ударце ћу њине на њих да одвратим. Допаднеш ли ропства — не клони у вери, Тавничке ћу твоје отворити двери,

И слободан ти ћеш, у слободном роду, Прослављати љубав, братство и слободу. Јер љубави зрпо, које бачаш сада, Проклијаће свеже и понићи тада. Заснјаће зора будућности сјајне, Просвећена духом љубави бескрајне.

Ено, исток светли! То истина блиста, Сјајна као сунце, као роса чиста!

Иди с вером твојом. А, с пута далека, Ма мојим те грудма вечни одмор чека.

НАПРЕД!

— А.Е. Плелцеевљ. —

2. Пријатељи, амо руке смело, И здружени кренимо се тада, Судба зове на велико дело: Под заставу науке и рада!

3. Свештенике порока и лажи Реч истине поразиће грозно А ми бодри и на вечној стражи Бићемо се за потомство позно.