Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

|

==

==

сој на. У мин =

= ==

И санка ради преклињем, Да вечни влада мрак, И плаво небо заглињем, Да скрије сунчев зрак! Ил склопив тавне зенице, У тамн гледам ја: Блажене, мирне равнице, Где љупко сунце сја. Ту бистар поток жубори, И цветак грли цвет, И благи ветрић лахори Кроз чудни овај свет!

2.

Под сенком липа зелених Стари се диже двор, Где жубор птица малених, Божански гради хор; И дивља ружа шири хлад, Младост је моја зна! (Ох, ту сам негда крепак, млад, Сневао живот ја! Упревши мутни поглед свој Кроз даљних гора ред, Ја с нова будим живот мој, Клонуо, стар и сед; ИМ тајном жељом запојен, Очајно купам, гле, Алу двор је давно затворен, И мирно ту је све.

35

~