Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

еф

И у густом хладу, у сневању милом, Хлад их благ је уљуљкаво крилом.

И бура их заста у сневању том,

И љиљан је пао и-свенуо с њом И на месту оном, где је никло пвеће, Сад се коров диже и коприва креће.

ГЛАС ГУСАЛА 1

(Окован ланцем, на стени хладној, Где гневни хтеде Бог —

Ђјеније Српства бројаше дане

У болу јада свог.

Свакога јутра, кад зора сине, Их светли прође дан,

Окован ђени, под бичем судбе, Сневаше тужан сан:

Векови тавни пролазе, јуре,

За часом стреми час —

И мрачна вечност милости нема, Да пошље благи спас!

И он је гледб: руине старе, Палату или град,