Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

НА ДРИНИ

Кроз тучна поља и питоме равни,

Срдитим током, у недоглед тавни,

Ти шириш твоја шуштајућа крила, О, Дрино, водо мила!

Обале твоје шаренило краси,

Ко љупки венац невестинске власи,

Ах твој се талас равнодушно креће, Оставља росно пвеће,

Таласи мили! Равнодушно тако

Остављах и ја све што љубљах јако,

ЈИ гоним — јурим — а где ли ћу стати, — Судба ће, можда, знати!

ЖРТВА

Окићено пвећем од мирисне траве, Јагњешце се бело у Делфију креће, Где жртвеник букти. Са његове главе Шарене се траве и мирише цвеће,

И наивна радост, и наслада скупа, Кратковечним венцем рогове му краси, И весело јагње на жртвеник ступа,

А плам пуца, гори — и живот се гаси...

| ниво