Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1
Download:
Show in BnLViewer
| Н
антена
>.
а пеш! иу =
ЈЕДНА НОЋ
На трошној клупи, близу старог зида, Где бурјан расте; и предео пуст
Пред мутним оком губи се из вида, Сањиви бршљан никао је густ.
Било је вече. По небеском вису Кандила бледа сипала су зрак,
И будни попац певао је близу, Кроз тихо вече и дубоки мрак.
О, бајне ноћи! мислио сам тада, И опет мени беше пусто све —
Ко младом орлу, кад га жеља свлада, Што напред хоће — али не зна где г
И лаки шушањ из мисли ме трже; То беше анђо неспокојсвва мог,
И ноћ се узви, и копрену врже, На бледо чело пратиоца свог...
А сањив бршљан из траве се диже Ја страсно грлих њезин мили стас, А он јој благо до косице стиже, И веннем уви расплетену влас.
45