Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

| Н

антена

>.

а пеш! иу =

ЈЕДНА НОЋ

На трошној клупи, близу старог зида, Где бурјан расте; и предео пуст

Пред мутним оком губи се из вида, Сањиви бршљан никао је густ.

Било је вече. По небеском вису Кандила бледа сипала су зрак,

И будни попац певао је близу, Кроз тихо вече и дубоки мрак.

О, бајне ноћи! мислио сам тада, И опет мени беше пусто све —

Ко младом орлу, кад га жеља свлада, Што напред хоће — али не зна где г

И лаки шушањ из мисли ме трже; То беше анђо неспокојсвва мог,

И ноћ се узви, и копрену врже, На бледо чело пратиоца свог...

А сањив бршљан из траве се диже Ја страсно грлих њезин мили стас, А он јој благо до косице стиже, И веннем уви расплетену влас.

45