Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

Да поглед сева кб луча жарка и сјајна, И бајно чело у чудном заносу гори! А у магли и даљини Од песама звони глас, И он види, — ил се чини Бистру реку и талас. И Нарцис хита, где чудна песма се хори Да тражи себи спас...

>

Ту нагнувши божански лепу главу,

Најаде смерне где жедне путнике поје, (Он баци поглед на површину плаву,

И првом згледа чаробно липе своје,

И заста занет... (О како трепти и блиста То тамно око божанским, светим жаром! О како сија лик, кб зора светла и чиста, Неодољивим и нежним детињским чаром!

Он дрхће сав — он љуби стидљиве руке, У русу косу шарено пвеће плете смеј се хори — и лахор проноси звуке,

М чудни звуци кроз нему тишину лете... А најаде у подсмеху Са кикотом лете сад Певајући, на утеху, Његов чар и његов јад, И сплевши вито коло, у зрак се тихо узнеше, Шапћући људма кроз цео живот њин: О како љубак, како божанствен беше Цефиза бајни син!

52

итр=

~ древне аориста ер тамуруанава знан