Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

а и

—–_+

Ре

4

Лосијиећ =.

Анђела оног, што блуди ноћу, И с душе гони несносан сан, И души мојој крепости даје, У горки часак, у страшан дан.

Анђелским крилом нека ме штити, Кроз живот овај мучан и клет А смрт кад дође, нек' са мном онда, Ка небу зрачни управи лет !

НАД БЕОГРАДОМ

Спомениче неми прохујалих дана,

Зашто ти је чело суморно и тавно 2

Да х се сећаш, можда, крвавих мегдана, Што дигоше у зрак твоје име славно 2 ~

Ил гробове бројиш туђинских синова,

Што падоше редом под зидине твоје,

— Занесени чаром освајачких снова

Далеко од крила домовине своје 2 -

Јест, и сада често, кад те кроз ноћ- гледам, Укажу се људске горостасне сени:

С размрсканим грудма, са челима бледим, И уснама хладним у крвавој пени...

И ја слушам шапат непојмљивог збора,

Шапат, који тихо умире и тоне... 55