Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

=>

ћ—

обиља ва сви вина а и = ·___

ЉУБИЧИЦА

Међ' густом травом, скривена од целог света, Мирно и тихо љубица пвета плава, И лепо лисје нежног и бајног цвета Стрњика крије и густа, висока трава.

Нит' поток тече туда, нит' славуј песмице поје, Природа дивља суморна крила шири; А лепи цветак не свија лисје своје, Већ диже стабло и цвета, и слатко мири.

Е, тако и ти разведри анђелско лице. И буди срећна у дивљој и пустој страни – Кд плави пивет питоме љубичице, Стрпљењем својим што себе штити и брани!

ДУХ ПРОШЛОСТИ

Са старих руина, кад поноћ царује свуди, Диже се прошлости дух. Озарен буктињом славе, (Он тајом жуди, ил кроз ноћ суморно блуди,

Кб бледи призрак умрлих снова и јаве —

И тихом песмом, и благим небеским гласом, Он с тугом буди прошлости давно време; И смерне звезде трепере чудним красом, Док песма тоне у бескраје неме... 59