Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

Све стрепи, слуша... И пастир иза сна се буди, Па сву ноћ прати суморне ове гласе, И залуд одзив чека — већ плава зорица руди, И бледа кандила ноћи на плавом небу се гасе...

СЛУТЊА

Што се мути зора сјајна 2 Зашто тужи пура бајна 2 Сунце зори не излази, Драгој драги не долази. |

Као одзив бојној труби Момче једно самрт љуби. И док мртав јунак лежи, Вранац коњиц пољем бежи.

Прам његове густе косе Јецајући ветри носе И где паде, крста није, Густи бршљан да се вије.

Ах, за мртве ко да мари2 ,

Само гавран ту шестари;

Ах се и он брзо вине,

И губи се у даљине...

Што се мути зора сјајна 2 Зашто тужи цура бајна 2