Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

ти о А па МА Ба" 3] том ВТА Ае

ПРВИ СНЕГ

У освитку зоре, кроз сумрачак тавни, Покривене снегом почивају разни.

А студени лахор кроз долине мирне Преко пустих поља кад-и-када пирне —

И с вихором лаким сеопа се хвата, Па засипље снегом и стрехе и врата.

А у селу јоште у прозорје мило Ноћ, ведра и хладна, не подиже крило.

Из даљине само лисица се краде, Па кокоши вреба и пилиће младе —

И од њених шапа и туна и тамо У првоме снегу траг се види само...

АНЂЕО МИРА

Ноћ дубока влада, и све живо спава, На староме торњу поноћ откуцава —

И у томе часу, са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина.

Све поспало ћути, нико се не буди; Не виде га звери, не виде га људи.

73