Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

74

Ал осећа грање, па се тихо свија, Осећа га 15558 па слатко ћарлија.

И анђео мира, кроз дубоку таму, Спусти се пред олтар у пустоме храму.

Па прекрстив руке на блажене груди, Рујну зору чека, да небом заруди.

4

НА НОВУ ГОДИНУ

Лете дани и године, Вечитости то је ход У свечаном руху своме, Походи нас нови год.

(Све, што данас духом дише, То молитве шаље сгд;

Са молитвом поздравља га Воб и госа, стар и млад.

Ал кога ће небо чути,

То зависи и од нас: Снажној вољи, ведрој руци, Изостати неће спас !

Мила депо! За молитвом Нека иде труд и рад,

Да у вама старост нађе Напреднију унучад.

триста танана ћи