Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

а по а и

Ри УРуРтРЕ

У 4 —-=,- и

== њи и

=== ји

(НА СЛИЦИ ТИЈАНИНОЈ)

Живот је љутски што и дим, Безбројне слике лете с њим. За један дан, за један час,

Па као и њих нестаје нас. Залуд их човек натраг зове, Спокојно ове зраком плове; Ни молбе наше ни наш јад

Не чују оне више тад;

И само тужна успомена

Остаје даље за времена.

госпођици н=

По вољи своје судбине клете, Прогоњен страшном буром зла,

А мислећ на вас, мило дете, Из даљине вам пишем ја,

Ја, збиља, на то немам право, Ах ви ћете ми дати сад;

Моје је право однб ђаво, А обазривост — бол и јад

За прошлом срећом. Тужна мисб На љубав нашу и на све

Нагонила ме, те сам писб Лакомислене ретке те.

87