Delo

74 Д Е Л 0 За иут нам буду спремљена кола: за то време, а ношто је Гаћ отишао од кнеза, даде кнез капетану један скупоцен бриљански прстен и замолп га да овај ирстен изволи предатн Бану Јелачићу као спомен и уздарје као накнаду за онпх 4000 дуката, које је Гаћ тражио н што кнез није могао све датп. Г. капетан је запста однео прстен бану (ово мп је причао и сам капетан Плантах овде), али бан не примп прстен и рекао је : „Ја нисам тражио од Милоша ннкакве паре“. — Кад су двоја кола бпла готова, кренусмо се на пут 8. Јуна, пошто је најпре кнез Михајло наредпо своме момку Јовановићу, који је и слпкар и говори немачкп, да прати његовог оца, и тако стигосмо 10. Јуна 1848 год. овде у Љубљану. Пошто је Јовановић свршио своје прнповедање о иоменутнм догаћајима ја позовем Његову Светлост да походи сутра, 13. Јуна, завод за одгајивање мале деце, п опростим се с њиме. У уторак 13. Јуна из јутра дође к мени, по налогу кнежеву, г. Јовановић п јави ми, да је кнез оболео. Ја одем одмах Внсокој особи да изјавим своје сажаљење- Кад сам се нашао код кнежеве постеље, он се рукова са мном, пољуби ме п назва ме својим спаситељем , јер би га жуч, којом гаје поступак Загрепчана напојио, и под земљу отерала, док се иета због мога пријатељеког дочека и делања растворпла и одпшла. Тога дана ноходио сам Његову Светлост внше пута п чух свакад, поред изјава захвалности, да му је боље У среду 14. око 10 сах. могао се кнез већ извести. Најпре се одвеземо у Салох, где се пскрцавала баш једна савска лађа, што је кнеза веома пнтересирало : да.ље обратим кнезу пажњу, да не далеко од Салоха река „Љубљана“ утиче у Саву, што је кнез желео да види. Али због, баш тада започетих, радова за жељезницу, беше немогућно возити се до Остерберга, па шта внше беше веома тегобно и пешице пћн. Тек што смо одмакли мало, а оно поче и киша да цада, те тако би овај пут са свим осујећен. Ми се онда одвеземо у Фабрику хартије у ЈозеФсталу, где сам за кнежев долазак јавпо раније. Господари Фабрике беху украсили свечано Фабри-<у с нољп, н пошто је Његова Светлост разгледала све, бн му дано два риса хартије. Иосле ручка дођоше кнезу два господина — као што сам чуо његовн адвокати, да одпрате кнеза у Ннсбрук — које је он био иозвао, да можда подигну п тужбу нротив насиља у Загребу. У вече, носле 10 сах., нозове ми кнез к себи Кад сам ушао у кнежеву собу, затекао сам ту она два госнодина, адвокате, и Његову Свелосг. Тада ће мн рећи један од господе адвоката на немачком језику, да кнез нолази сутра у Пнсбрук, да мн се захваљује много н много за све оно, што сам ја учинио за његову личност, и да хоће да мн да један малн спомен. На ово ме кнез нољуби неколико пута п нрсдаде ми у једној кутијп иглу за прса, у којој је бнла његова слика, онгочена иравнм бисером. Иосле врло срдачног онрошгаја, ја одем.