Delo

Д Е Л 0 75 15. Јуна око 5 сах. из јутра дођоше поштанска кола, у која се поиеше кнез н његовн пратиоци; иошто смо се неколико пута срдачно опростпли, кнез огпутова. Око 10 сах. отпутовао је и г. Јовановпћ. кога је син, кнез Мпхајло, дао у Загребу своме оцу Милошу да га прати у Ронч, јер се тамо задржавао његов госиодар, кнез Михајло. Ове сам догађаје исписао од речи до речи ради свога сећања по казпвању поменутога слуге кнеза Милоша Обреновића, као и своје рођене дожив.ваје. Љубљана, Љ. Јуна 1848 год. Јосиф Карпнгер с. р. Веома услужан и предусретљив дочек, који сам за време свога бављења у Љубљани нашао у кућн н иороднци г. трговца Јосифа Карингера (Јозећ Кагшо-ег), оставно је у мени тако захвалан и пријатељски спомен, да не оклевам ни један тренутак да се одазовем молбн г. Карпнгера донуштајући му да моју слпку, коју сам му даровао, сме насликати на Фнрмн своје радње, н своју трговнну назвати „Код Кнеза Милоша ОбреновиКа» Дајући ову пзЈаву п одобрење имам да изјавим сам још жељу, да дотичне властн не стану како на пут остварењу ове жеље г. Карпнгера. Дано, састављено и печатом потврђено за време мога прнвременог бављења у Дражђанима (Дрезди), 30. Септембра 1849 год. (Печат) + Кнез 31плош Обреновнћ. Но налогу Његове Светлости Костантнн Хацнја, секретар Г1ре неколико дана тек почело се радпти у овдашњим школама. II у подне и у вече мотрно сам, како деца, која се из школе враћаЈу кућама, говоре. Пријатно изненађење. Што су деца старија, то нх више чујем да говоре словенскн. Дакле наиредак за који се има захвалити словенским учитељима. Бечерас сам седео у уском кругу овде задобијених пријатеља. За једним столом одмах до нашега седело .је седам-осам младпћа, у којима је мало вичније око одмах могло познати уннверзитетске грађане. II не слутећи, ко сам и одакле сам ја, они су' се прспирали о Србима и Хрватима. II једни су били на страни једних, другп на страни другнх. Одмах за тим дознајем, да су прнјатељи Српства за овим столом васпнтаници градачког и бечког а нријатељи Хрватства васшгганици загребачког свеучилишта. Један брат Словенац , старнји ио годпнама и богатији искуством примећује им за тим, како је за Србију и за Српство на првом месту а за тим и за све Јужно Словенетво ве-