Delo

ПРЕСПА (ОГЛЕД 113 ПОВЕЋЕГ ДЕЛА „КРАЈ ОБАЛА ОХРИДСКОГ ЈЕЗЕРА”) XI Био је чист и ведар дан. Језеро мирно и глатко Сунце давно се појавило, али се још није успело иа врхове Галичице да отуд ироспе снопове својих зрака у језеро. Ивице врхова оперважене здатњикастом светлошћу која као светптељски нимбус обмотава главу Галичици, а у дублни језера, далеко доле, огледа се њена тамна, неосветљена страна и осећаш као да кроз ту сенку. која је обухватпла скоро половину језера, пролази нека језа, нека пријатна студ. На подножју Удунишче полегла светла маглица. у којој као да се час пали а час гаси сунчани зрак; иза ње уздиже, из постоља Лтнге планине Камвн своју високу главу, а око његовога оштрога врха вије се један једини перјаст облачак. Његово друштво јуче још у вече отпутовало је тамо ка северу пут Јабланице а њега оцепио од друштва високи врх Камен и остао сад усам.вен на небу па као заостала птица полако пловн од једне планине до друге и распитује где одоше његови. Тога јутра попех се на врхове Галичице. Све уз пут, уз мучан пут, био сам и уморан и узбуђен, као кад би стајао пред вратимд која чекам да се отворе п да видим тајну о којој сам вековима слушао. Кад сам бпо мален, тако сам стајао пред панорамским стаклетом нестрпењиво очекујући кад ће доћи на мене ред да прогвирим кроз то стакло и да вндим ону тајну која је за њим. А кад се успех на врхове Галичице, ја заиста н видех тајну, тајну лепоте природне која се не показује свима смртпи.ма.