Delo

лико зло, што у Србији нема мало више сталности у пословима. За тпм се језик све већма дреши. II крањско вино греје лако срца добрих и истинптих прпјатеља п ми почињемо разговоре — — —

— Кад сам се после братског опроштаја нашао опет сам међу четирп зида једне жељезничке ћелије и нредао се мислима, које дају снаге и живота синовима свих растурених и нотлачених народа, преда ме су у духовнпм сликама изашли Раде Вучинић и кнез Милош са свнма својим трудима и мукама. За њима су се појављивали плодовп њиховог рада и њихових другова и пријатеља. II додато и одузето; п труди и муке ; и успеси ц недаће —опет: наше племе напредује Звижди паро ! 1’аде Вучинић је јездио овуда на ситном коњпћу пз срца Шумадије. Кнез Мплош је кнежевскп путовао у господским колима, прађен царскнм ОФпцирима. Њихови потомци данас омркавају на Ријецп да сутра дан доручкују у ћесарском Бечу. Српскп Краљ може данас замрћи у Београду, а осванути у Врањп или у Пироту. Видите ли овај напредак одозго, ви, светптељп српске мисли ?! Гледајте. Мотрите на нас. ситним дневннм пословима ми можемо и заћи с правога пута. Не дајте нам. Опомињите нас.