Delo, Apr 01, 1894, page 101

9-1 Д К Л 0 ии коме, веле, .сво од Косова на до данас га се породица пореи свег рахатлука. ппје могла умножитп впше од 50 душа. На југ од Сврчнпа, када она коса u узвишица на којој је село поступно лређе у равннште, простире се красно iio.Be, један сат широко а два. н два ii но, дуго, које се зове Пауново Поље. Чуо сам да кажу и Паун-Поље а и Павуново. Пољана је равна иресечсна једннм јазом којп одводн воду из Неродимке. То је онај крак Неродимке за којн се мнслн да чинн Ситннцу и за који Краљ Мнлутнн у грачанској повељп велн •' „||К> ci нл^оде иодкнице iio томк нзкодоу на Илогни‘С Поље само није насељено н према свему никад пије ни било, већ села су му но нвнцп: по нодножјима са истока и блнзу обала Ситннчнних са заиада. Око Паун-Поља су ова села: СоФтовић, Сазлија (са махалом Реткоцер), Појатнштс, Рамњане, Бпба (кажу u Бибиће), Старо Село. Нскудпн, Феризовић, Талиновце, Муовце, и Ирелсз. Та села обележавају Паун-Поље; сва су насељена Арнаугнма а многа од њнх су нова. Народ о Паун-Пољу не зна много да ирича. 0 Сврчину зна да су тамо бнли царски дворн. Толико се каже да су на Паунову Пољу наслн царскп иаунн. Кад је Милутин ппсао иовсљу већ је постојало име Пауни. Да ннје дошло од личног нмена, те се каже Пауново Поље? Свуд око Паун-Поља било је врло стара воћа н шуме, алн су много унроиастнлн Арнаутн н нарочнто мухаџери. II сад се прича о једној врло сгарој крушци, а село Рамњане било је чувсно са старих дубова којп су по неколпко аршина билн дебелн. Данасима таквпх дубова још у селу Бабушу. * * Из целог овог оппса видеће се за што ја мпсднм дт је Сврчин бпо двор у Паунима. Поље Пауни није могло битн насељено, као ни данас што ннје. Два двора нису могла битн тако близу једно уз друго. Стад села Сврчина казује да се над Пауннма, само на том месту опако красном и узвишеном, могао днзати царски летљи дворац. На Главпции сад стоје развале цркве, пзвесно оне св. Јована Претече. Народ не зна о Иаун-Граду нли ма о каквнм дворнма Паун-Нољу а зна о Сврчнну. Што се у повељама често сномиње дво]) у Пауннма нма да се разуме Сврчин. У осталом и у повељама као да је то јасно. У жнвотима срнских краљева нише сс н. пр. за Неродпмље : „ш#царкскомк ско№МК Жеговца у долину Косова те природно нреданила у царско.м двору Сврчину према Новом Брду. Један од јачих доказа да јл Мурат ударио од Куманова низ Моравнцу, опет је народно казивање о оном бреасу.кку код Чука]же, за што се онда не би новеровало н овом народном казивању ?