Delo, Apr 01, 1894, page 103

О КЊИЖЕВНОСТИ* Госаодо, Мспп је пала у део оелика част да на овом месту ироучавам са вама Историју Свстске Кн.ижооности ; задатак мучап и велики, који би данас и много спремнији и способнији од мене примали па своје руке само са пајвећом обазрпвошћу, а који сам ја могао примити једино тако, што сам се надао, да ћу новпм и непрекидним папорима надокнадмтп све оно што ио нужности ннсам могао досад разрадитн у том обимном предмету који, по пашем програму, обухвата све што су жудп, у једном нарочнтом правцу, мислили и гшсали, кроз свс векове, н у свпма културним земљама. Ја потпуно осећам замашност носла кога се примам, и тежпну наслеђа које мн је остало од мојих ирстходника па овом месту. Јер катедра Историје Светске Књижевности п.ча всЕ своју историју, госнодоК* Први којп је наш предмет предложпо, и за тпм п увео у Велпку Школу, у „Лицеј,” како со она тада звала, бно је зет Вука Караџића, Алекса Вукомаповпћ. По свом доласку из Русије, нз Кијева, где у Царском Уппверснгсту ((Св Владимнра,” за трн годиие, од 1847 до 1850, пзучи историјекоФнлосоФске науко, н бп примл>ен за мкаидидатап 1851, он проф. ■N водно прсдавање на Историје Светеке Ки>ижег-ноети 1>с.т. Школе, држтно n:i дчн 12 Фобруара 181)1, у даорани г. Вогдана 11опови1>а, Bei. Школе. *' Ha OB'.ni ноједнностима, као ц аа мнсао да нх употребнм у свом уводиом upeданап.у, пмам да аахвалнм свом поштовапом колеги, г. ОВетиславу Вулопп 1>у, ректору и ироФ. Вел. ПЈколе,