Delo, Apr 01, 1894, page 106

0 КЊИЖЕВНОСТИ 99 век застаревају." Али није у томе ствар. Све науке подједнако заслужују да нх човек негује. Вп о твм нмате, господо, жива примера у школи у којој се учнте. Оне све имају заједнпчку цељ, и већ то је довољан разлог, да их људн негују паралелно и подједнако. Сваки се онај вара који држи, да једну или једне треба уздићи изнад других. Такво је гледнште тесногрудо или необавештено, било да с једне или с друге стране долази. Јер се, као што можете мислитп, нису само математичари и природњацп грешпли о књижевност, но су се и књижевницп грешили о природњаке н математичаре. Dr. Џонсон изрекао је цео свој суд о ботапици, рекав. да је човек, кадјевидео једно зелено поље, впдео и сва остала. А два енглеска стпха тврде, да ботаничари JI не воле цвеће које кидају, нпти га нознају, II цела њихова ботаннка еастоји се само из лагинских имена. Све је то ствар разумевања п неразумевања. Dr Џонсон је разумевао ботанику као онај математичар Милтона. За онога који не осећа лењлу, не разуме вредност нечега, одиста нн вредност нп лепота не постоје. Ја сам нашао, у последњој Лубоковој књизи, да је једна впсока, учена п духовита госпођа Француска тврдила, да би она радо ишла 500 мпља да сретне умна човека, а да се не би потрудпла да отвори свој ирозор, да видн Наноњски Залив. Само, да ли то може послужити као доказ да Напољски Залив није леп ? Осим тога, ко однста уме да цени једиу науку, може се рећи, да ће тај махом разумети п вредност осталпх. У толнко више што треба вазда имати на уму, да баш п онда кад се човеку, и после дужег размншљања, учиип да једиа грана научна, или један њен одељак, пли н само једна идеја илп онсервација њена, немају значаја, човек није сигуран да није донео превремен и погрешан суд о њима. У почетку овога века опа.жено је, да ону светлу, шарену пругу, коју даје призма, пресецају црне линије, п то је забележено као научна добит. У то се време могло наћп људн, којпма се могло учинити да је наука сувише беспослена, кад може да води рачуна п о тпм ** Упор. макснму лорда Литона : „У природннм наукама, бол,е је да чнтате најновије књиге •, у књнжевности, најстарије."