Delo, Apr 01, 1894, page 129

122 Д Е .1 0 Мислио је о свему а највнше о господин-Кости начелнпку. Не шго га је волео. Он га није нп волео ни мрзео, — он га је, како сам велн, „понгговао као свога Старешину.“ Ал’ га у овом моменту није чак нп поштовао. Јутрос му је саоиштио акт, да се господнн Таса Калабалук казни петнаестодневном платом, а сад га опет шаље поверљивим полнтичким послом у село Б. Па не само то него му је још једну веома нежну ствар иоверио. Чудноват човек! За шта га је казнио ? На иравдн бога! Кад je да се створи кривица, сгицај, ту је господин Таса Калабалук ; кад је да се стави ко иод надзор, уанси на правди бога (ово је он у себи нотнуно, равнодушно шапутао), ту је оиет он, — а кад једа се дели зарада, откуп, онда сам самцит господпн Коста „началники (ово је иогпуно раздражен полугласно шапутао, да је можда чак и Станко пандур чуо)! Прочуло се, зуцка се, говори се ! На нека се зуцка, па u ако сам где „лануо“ ! Зар за то да ме казни ? Н ту му сад потпуно пзађе јасна разлика нзмеђу старог u новог доба. Још 300 годнна да је живео господпи Таса Калабалук, не бп сазнао нн словца о Русо-у. Од књижевпости он je познавао само ове гране : „СтенограФС-ке белешке Народне Скуиштине сазване . . . .“, „Зборник закона књажевства Србије-“ и п}шповетке Л. Комарчпћа, које је он ио званпчној дужности растурао у народ. Па ипак поред свега овог непознавања творевнна духа људског он је прпродом несрећног случаја, губптка иетнасстодневне плате, дошао на нсте Русовљеве мисди — да култура квари човека, да је господин Коста „началник“ прспреденији од њега ! (Господии Коста „началнпк“ бпо је Факултетлија, а госиодпн Таса Калабалук „псалтирац“, како је он с прикривеном равнодушношћу говорпо.) IIII норед овог нссрећног случаја, губитка нетнаестодпевне плате, н тужнпх размишљања новодом тога, ипак му нешто ннје дало да га облада туга. Нека неодређена скрпвена мнсао као да се смејала свима овпм тужнпм сањарнјама п шапутала му: „Море батали ћорава посла.“ Око С|)ца било му је нешго тонло, као да се та неодређена, ђаволаста мисао ту сакрнла. Он је тражио узрока томе u бајагиније га могао наћи, док преда њ не блеснуше усред густог мрака неколпко Фењера н залајаше псп. — Станко, где смо мн ? — У Н., господпне ! — Ах, мајка му жива! опсова господнн Таса Калабалук, бајаги љутећи се. Оно неодређено сад је још несташније иостало п срце му је живљс куцало. Пут преко „Коппта“ није нут но путања, и не само једна но ваздан, па ко ће нх у густоме мраку и осушеној трави распознати. II његов жустри вранац којп је знао све стазе и богазе, као да је с предумншљајем преварио свога господара, те у место за Б удари путањом за Н. Знао јс и он добро крчмарпцу Мару. Добивао је од ње шећера; а његов господар дпвно се забављао њоме, те је у Н. н нај~