Delo

ШИЛЕРОВЕ ДРАМЕ Критлчке цртице Ма да је Шилер потпуно био задовољан са својим ,.Валенштајном“, ипак га је израда истога толико уморпла, да се у даљем свом раду није више латио описивања тако тешке, строго политичке радње, те се тако сачувао и од толике опширне радње. Даља његова драма М а р н ј а С т ј у а р т жалосна игра (1800) оста у избору градива верна историји, алијесам рад удесио тако, да је тежио, да по Еврипндовој методи „сав судски ток заједно са свнме што је политично уклони и трагедију почне са пресудом“ (у писму Гете-у 2G априла 1799), да би тако могао дати маха својој машти. Тако је избегао описивање „војника, јунака и владалаца“, којих је „за сада био сит од свега срца“ (Гете-у 19 марта 1799) и свега онога, што му је по већ наведеноме писму Кернеру било тако тешко код „Валенштајна“; па је тако избегао готово и еваку алузију на иолитичку и верску страну комада, да би се могао одатп само личној, индивидуалној страни ових политпчкнх личности. „Док се у Валенштајну сва радња креће око неверства према цару, које му проузрокује смрт, лежи овде кривица Маријина далеко ире драматске радње и наш се комад креће око иокајања ове кривице“ (Боксбергер III 27). Градиво за ову драму узео је Шилер из Робертсонове Историје Шотске, Humes Historv of Englanđ, Rapin de Thovras Allgemeine Gfeschichte von England (у немачком преводу Баумзз *