Delo

514 д е л о гартена) и из Генцова Taschenkalender и допустио је себи слободе, које су му биле згодне за трагични моменат или драматскп успех. Тако је узео н. up. обе краљице као младе женске (да би боље засновао љубавне односе и љубомору), измисли особу Мортимера, који у историји ннје доказан, измени односе дворана према Марији н Јелисаветине према дворанима (у завршној појавн), шта више удеси састанак двеју краљнца, који се никад није десио, само с тога што му је он номогао за најдирљивију и одлучну појаву. У ..Марији Стјуарт“ створи Шилер велпчанствену драму људсцих страсти, којима су политички и верски моменти само припомогли, да радњи даду бржи и оправданијн ток. У овој драми имамо борбу женских страсти, зависти и осветљивости, које нам, представљене с разних страна, тек добро показују, колико је сад дубоко Шилер проникао у женску природу и како је сад познавао све њнхове осетљиве стране, што му је бно главни недостатак у драмама из његове младости и у „Дон Карлосу“. Томе се овде придружује још врло правилна и разложита израда, како Шилеру још није била испала за руком: свака радња, свака реч стоји строго на своме месту ; експо зиција је тако вештачка, без икаква натезања или досадна причања изложена, катастроФа тако мотивисана, тако силно и пресудно н на тако згодном месту у драми изнета, да нпје само привидна обртна тачка, већ и стварна обртна тачка и средиште, те ова драма може да послужи као узор драматске израде и трагичнога мотивисања. Језик је тако пречишћен и спловит, стих тако углађен, да нас сва драма више опомнње на какав лирски спев и да са свим лирска места на свршетку многих призора са свим заносе и чудноват успех изазивају. Да се подробније разгледају идеје ове драме, најбоље је посматрати их на главној особи. Моријп, несрећна краљица Шотске, долази тражећи заштпте противу упорнога племства шотскога к Јелисавети, краљици Енглеске, противу које полаже право на енглески престо (пошто је Јелисавета од Ане Болен, друге жене Хенрика Осмога, која није била призната за његову закониту жену, ношто није био одобрен развод његов од прве жене, Катарине Арагонске). Јелисавега је прими, али је задржа 18 пуних година у затвору,