Delo

Ш II Л Е Р 0 В Е Д Р А М Е (. . . уморство Стјуартке је неправедно средетво. Тн не можеш нзре(.и пресуду над оном, која ннје.твоја поданица . .. . Није већнна гласова огледало правде ; Енглеска није свет, твој парламенат није скуп човечанских родова Каже се, да је дала уби ги свога мужа; истина је, да се удала за убнјцу Тежак злочин ! — Али се то десило у страшно несрећно времет у силној претњи од граћанског рата, где се она, слаба, видела опкољена од бурних поданика, па се бацнла у наручја најодважнијем — ко зна од какве вештине силе побеђена: јер слаб је створ женска II 3). Исто тако му служи на част мало даље паралела о васпитавању обеју краљнца. Све то по себи било би довоњно, да потресе осећаје краљице Јелисавете, да није већ у напред решена, да не понусти. А како доцније (IV 9) тек саветује краљицу, коју је својом руком спасао при покушају убијства, да не пренагли с потписом на смртној пресуди, како је дирљиво његово цричање (V 13) о његову проналаску у затвору, којим хоће да је придобије за нову истрагу. А каквалије дубока рана задана овој племенитој души, кадау последњем чину, извештен о извршењу смртне пресуде, оставља краљицу овим речима : Verbanne đeine trensten Freunde niclit, VVirf sie nicht in's Gefangniss, die fiir dich Geliandelt liabcn. die jetzt fur dich schweigen ! — Mir aber. orosse Kiiniorm, erlaube. Г c? Ј Dass ich das Sieo'el, das du mir zwolf Jalire Vertraut, zuruck in deine Hande gebe. . Verzeih, ich bin zu alt, Und diese grade Hand sie ist zu starr, Um deine neuen Thaten zu versiegeln. (He гони од себе твојих највернијих цријатеља, не баци оних у тамницу, који су за те радили, који сад за те ћуте! — Мени пак, велика краљице, допусти, да печат, што си ми га поверпла дванаест година, вратим у твоје руке Опрости, ја сам сувише стар, а ова права рука је сувише крута, а да може да запечати твоја нова дела). Берли је хладан, само државноме разлогу оданп политичар, који све друго неће да узме у обзир. Он је скроз