Delo

522 Д Е Л 0 бацити на њега. Али је огледало њенога правога мишљења немирноћа прп чекању на глас о извршењу пресуде (V 11—12). За све то време показује се још велнкодушна и обећава поновну истрагу, а при помену Дејвиснову, да је пресуда већ у рукама Берлија, тужиселажно: „Graf Shrcwsbury, Ilir seliet wie mein Name gemissbraucht wird“ (ГроФе Шрусбери, Ви видите, како се моје име злоупотребљује). Али све јој то слабо помаже. Поштени старац Шрусбери напушта је, љубавник Лестер бежи од ње из Француске, строгога Берлија прогонн сама и остаје тако на послетку са свим сама и напуштена. Тако је можда задовољена и правда, али ту је можда и једна слаба страна бве драме, јер такав исход ппак je нешто невероватан и неистинит. Шрусберч стар је и скроз и скроз поштен н правичан човек, који има осећаје за све узвишено н племенито. У свакој његовој радњи видимо, да су удружени разум и осећања и да му је правда најмилије на свету. Ова слика је пунија овим речима самога грОФа:

die Hinrichtung Der Stuart ist ein ungerechtes Mittel. Du kannst das Urtlieil iiber die niclit sprecheu Die dir niclit unterthanio- ist

Nicht Stimmenmehrheit ist des Rerhtes Probe; England ist nicht die Welt, dein Parlament Nicht der Verein der menschichen Geschlecliter . . . Man sagt, Sie habe den Gemahl ermorden lassen; Wahr ist’s, dass sie den Morder ehlichte Ein sclnver Verbreclien! -— Aber es geschah In einer finster ungliickvollen Zeit, Im Angstgedrange biirgerlichen Ivrieges. V o sie die Schwache, sich umrungen sali Von heftio'dringenden Vasallen, sich Dem Muthvollstarksten in die Arme warf Wer weiss, durch welcher Kiinste Macht besiegt: Denn ein gebrechlich Wesen ist das Weib.