Delo

П И С М А III ^НГ^ЕЗИ, W. Llibke, познатп нроФссор историје уметностн. рекао је још 1866 године у своме делу „Grunđviss der Kunstgeschichte-*, да he у уметностп постојати само две школе и то Француска п енглеска школа. Те речи као да су се данас већ обистиниле, јер у нашим данима може се говорити само о орнгнналној Француској п енглеској уметннчкој школи, све друге народности имитираЈу понајвише Французе. Познато ће бити штованнм читаоцнма, да j’e концем прошлог века? са великом Француском револуцијом, наступила је револуција готово у свима грапама уметности. Тај преображај уметнички није додпрнуо Енглезе. Са свим одлучени од контннента, они су се и даље развијали и усавршавали у свом започетом правцу. 0 стању енглеске умегности концем прошлог века, о њеном прелазу и о њеном развитку у нашем веку, најбоње нам ириповеда велики енглески сликар Revnolđ, у својим критичким и историјским шгудијама. Енглезпма није нужно, ако хоће уметничкп да се нзобразе, да иутују по Нталпји, Грчкој и Француској. јер у њиховим грандиозним музеумима налазе се најбоља умстнпчка дела свију народа и свију векова. У тој земљи с-амо могао је постати један уметнички критпчар, као шго је Ruskiu, пли један Ј. А. Growe, који је историју уметнос-тн подпгао до високог ступња. На тај начин може бнтп, да у Енглеској има и данас сликара, који раде у правцу прошлог века. II у других евроискпх народа има умегника, који mmrnpaj’v Тпцијана, Коређа, Дирера, ХолбаЈ'на, Губенса, Гембранта и остале уметнике за време ренесансе, али сви ти уметници воде рачуна о уметннчкој стртци наших дана. Многи енглески уметници не раде тако. Пре сам већ споменуо, да је Енглез Tuvner основалац данашњег модерног иравца у уметности, ц да у Енглеској има данас већ много уметника који раде у том модерпом правцу, но опет зато има данас у Енглеској и таких мајетора, који раде само у иравцу старе уметности, и ни најмање се не обзиру на најновију уметнпчку струју. ДЕЛО II 34