Delo

528 Д Е Л 0 Националитет п особносг. која се истом данас оиажа у сликарству свпју на])Ода, могли смо приметити код енглеског сликарства, већ почегком овог века. Већ онда могло се приметити а и сада је још јасније на њиховнм слнкама нзражена нека чудновата хладноћа. Поирода. коју онп нама у сликама пзносе, са свпм је енглески представљена и неком сригиналном светлошћу обасЈана. Готово на свпма њиховим сликама опажа се оригпналнн енглески укус. Тако. тп Енглези, који су научилп слнкати од странаца : Holbein’a, Van Dyck'a и других, којп су научнли музнку од Наш1Га, данас су са свим оригннални у уметности. а код нотомака њпхових учптеља нестало је оригиналностп, онп данас пмптирају Французе. Нн један народ можда на евету не љуби, не одушевљава се, не заноси се тако% нриродним лепотама, као Енглезн, а нп један народ нема таког ока за пос-матрање прнроде као Енглези. Зна се за једног енглеског романсијера, којп је Флору своје околпне тако добро познавао н поједине бпљке у својим радовнма тако знанствено описао, да је човек из њехових романа могао штуднрати Флору његове околпне. А за сликара Holraan Hnnt’a прпповеда се п ово : Он је нзрадно неку слпку. којој је дао наслов „ПастнрА Слика нам представља пастира, како пружа својој драганп једног леитира. Тог лептира је Hnnt тако ве]>но представио. да му човек може mie одмах погодити. Та љубав наспрам прпроде н њених лепота код Енглеза ie тако јака, да п саме „Рга Rapliaelit-e“, које Немци врло радо сравњују са својнм „Назаренима“, све слнкају по природи н по моделу. „Рга Raphaeliti“ називају се данас онн енглес-ки уметннцп, који се угледају на радове оних мајстора. којп су жнвели пре генијалног РаФапла, дакле у поче.тку ренесансе. Најлепша слика у енглеском одељењу и Једна од најлепших слика целе пзложбе, то је „Freclegonđe“, коју је израдпо Alma Tadema. Са неком археолошком верношћу слика Tadema сцене пз прнватног жнвота старих Грка, Рпмљана и Египћана. Све те његове слнке одлпкују се сигурним цртежем, лаком елегантном композицијом п хармонијом боја. Поред уметннкових лпчних особнтпх својстава, на тој слнцн оиажа се и штудија старих мајстора. То је нсторијска слика и представља нам онај моменат, где лепа и крвожедна Фредегонда са прозора свога двора посматра венчање краља Цнлпернха са кнегињом Галесвинтом. Фредегонда испрва се надала. да ће њу Цилпернх узетн за супругу, јер је њеннм снлнпм наговарањезг дао убнтп прву своју сунругу, Аудодаведу п њено двоје деце. Но носле тога убиства Цилпернх није опет узео за супругу лепу Фредегонду, него своју наложннцу Галесвинту. Фредегонда колпко је пнтересанган толико је исто и тежак мотив за слнкара. Њу слнкар мора представнтн прво као врло лепу жену, обдарену свнма дражнма, а друго, мора је нредставитн као крвожедну, осветљиву. као демон жену, која се не плаши никаквнх жртава. II заиста