Delo

П II С М А 529 је уметник на њеном лицу п држању тела тај проблем врло добро решпо. Оснм те слике изложио је Tadema још један врло диван акварел, нод насловом: „Hailing the quests“. Друго место у енглеском одељењу заузима портрет кардннала Mauning’a, од слпкара W. W. Ouless-a, којп живи у Лондону. На тој слици нећете наћи нн једног сувишног потеза, нећете наћп ни једне цртице, KOia не би била од неког значаја. Цела снага те величанствене слике лежи у очнма. Те интересантне очи не може човек тако лако заборавити, као и оне Фине, елегантне н нежне руке, на којима с-те кадри готово и нерве приметити. Ouless је израдио и портрет сликара Armitage-a, али та слика не показује ону дубоку штуднју нн јачпну карактера, као његов нрвп нортрет Тако исто врло пнтересантан је поргрет Archibald Forbes-a од сликара Hubei’t Herkomer-a, који се тако нсто одликује силном јачином карактера. Врло елегантан је портрет лорда Kanuen-a од сликара Th В. Wirgman-a, п ако се не може успоредити са радовима Ouless-овим. Силан успех иостигао је сликар Ј. Ј. Shanon са својпм женским портретнме. Тако у портрету Mvs Т. Carrew O'Brien изванредном вештином изразно је уметник с-лабост н болешљивост а тако исто и изванредну лепоту њеног лица. Сликар W. В. Richmond врло добро је иогодио боју лица велнког државника Бизмарка, коју ћемо заман тражнти на портретима истог државннка од чувеног немачког сликара Franz Lenbach-a, алп заго опет Richmond на својој слици ннје оном снагом изразио карактер Бпзмарков којп виднмо на слнкама Lenbach-овим. Richmond је нзра.дио и врло пнтерес-антан лик славног ен леског сликара W. Holman Hunt-a. Hunt вам je правн Енглез, црвенкасте браде, црвенкасте косе, која је у среднни раздељена п граорастих очију. Пстом стваралачком снагом изведен је н портрет једне девојчице, са црвенкасто-илавпчастом косом, која је нпз рамена доле сиуштена. Сликар Millais нацртао је једну девојку. која љушти грашак. Пажњу гледаочеву концентрисао је сликар само на главу те девојке, остали део тела мање впше је само скицпран. Сликар Sir Frederick Bart Leighton добро je иознат елсгангној бечкој публици. Њега највпше интересује с-тари век, с гога мотпве својим сликама узима нз тога века. У изради тих слика ноказује одличан дар за цргање, иоказује нлеменита, Фпна и поетпчка осећања и врло дивну хармонпју боја. На овој нзложби онјепзложио две слике н то „Actaeau, богиња која почива украј мора. Морска вода изгледа ми и сувише неприродно илаветна. Тело те богиње одликује се врло лепнм, чпстим и правилнпм облицима, али је и сувише неприродна без икаквог живота, изгледа као иорцеланска маса, а не као природно месо пуно крви и живаца. Бољи му је рад „Перзеус и Андромеда“. Алп и код те слике готово све је „начињено“ — ништа није природно, почевши од оног брега