Delo

ооо КРИТПКЛ II БИБЛПОГРАФИЈА ннје надлежном мннпстру ни обраћао, а ка.мо ли дг је, после, употребио правно средство и протнву његове одлуке, надлежни мпнпстар, који је тада био, у нсто време, н минпстар спољних нослова, застао је н тражпо нарочита објашњења од шеФа надлештва, нре него што је тај одговор потпнсао! Само у случају кад држава дотнчна неаосредно вређа нрава странаца било каквом оиштом наредбом. бпло специјалном наредбом да њени органи такав н такав акат изврше, оправдано је н допушгено тражење међународно-правне заштите одмах. Кад, пак, којп орган власти. илп прпватан учпнн шго протнвно закону и постојећим проннснма, онда се увек мора најпре тражнтп редовна заштита код надлежнпх власти оне земље где je дело или повреда учпњена. Што се тнче с-амога главнога нитања: имају ли права грађанн странп тражнтп међународно-нравну зашгиту од своје државе према другој држави. кад су они поверноцп ове државе, па она неће илн не може да испуни своје обавезе ирема њима, мп нећемо улазитн у саму ствар са гледишта међународнога права и практпке. За то упућујемо читаоца на саму књпгу, где је питање то расправљено како ваља н где су примерп из мсђународне праксе наведени. Овде помињемо само ресултат до кога је ппсац дошао: да ту међунаредно-правне заштите нема и не може битн. Ту је држава својнм грађанима у праву и дужна датн само моралну нотпору, која се ограннчава на пријатељско посредовање. II најновији нрнмерп у Грчкрј п Нталнји потврђују овај ресултат, до кога је писац дошао: Пталија је, баш пре неколико дана, донела закон, којим се удара 207„ порезе на ренту њену, а то је толико исто ко.тико и смасмањивање ннтереса од 5° „ на 4" „. Основ за такво сматрање је, свакојако, у томе, шго се узпм.ље, да је то једна трговинска спекулацпја, где се риск унапред иредвиђа. Али шггање ово, ио нашем мишљењу, не може никад да се расправља само са гледншта правнота. Оно има н једну полптичку страну која је врло важна, и на коју Србнја баш нарочито има да иази. Већ сам тај Факат, да. н ако се с међународно-правнога гледишта не може у корист својих грађана дипломатским путе.м н средствпма пнгервенисати н држава дотична на испуњавање својих дужничких обавеза нагањати, нпак ретко и врло мучно свака дрнрава прилазн таквим корацима да своје повериоце једнос-трано штетп смањивањем интереса илп и кашггала — показује, да ту много и много момената има који се из вида не смеју губити и који не допуштају употребу такога средства. То се одзива несумњнво и на углед п на кредит државнп. II достојанство државе игра такође ту не малу улогу. Само велпка невоља, само један тако да каже.мо безизлазан положај, само нерсиектива сигурне немоћн да дотпчна држава нздржи терете који су на њој и изглед вероватан да им она подлегне, могу извиннти нли оправдатн такав корак. Па н онда, само ако се он чини са свом могућном