Delo

Д Е Л 0 556 поштедом иоверилачких права и свом смотреношћу, коју такав један тежак и круиан корак захтева. Ниједан озбиљан грађанин. ниједан мудар државник не може такав положај својој отаџбини желети. Српски државник, пак, то најмање. Србија има колитичкирс ]>азлога да од такога корака бежи што даље. II она је то до сада избегавала и нзбегла. Да ли ће моћи и од сада не знамо. ма да то од свег срца желимо као Срби. и као патриоте. Пример Грчке и Пталнје не еамо да нас не занос-и него нас илаши. а плаши нас нарочнто за то што се Србији никако неда мира да се једном сталожи и започето, па у знатној мерн и кренуто. консолидовање Финанеиекога етања изведе Србнја је једном бпла иред прагом банкротетва, и срећно га је од себе одмакла. Али се њен унутрашњи развој оиет ремети и започети рад прекида. II кад ногледамо како се на с-ве то у нашем комшилуку смеше, па те трзавице још и помажу, отворено проповедајући и нодстичућн унутрашњу борбу и рушење законнтога и нравнога поретка у земљи. нама чисто изгледа да пма некога који жели да Србију у тај иоложај пнсолвенције доведе, да је на корак банкротства иринуди н нагна. Ми смо уверенп, противно г. Гершићеву мишљењу, да би Србија могла нроћи без овога „херојскога“ лека. да се оставпла на миру иосле 1889. годпне до сада. Да ли ће моћи проћи без њега п иосле најновијих политичких експеримената. не смемо да тврдимо, и ако бнсмо то желели. Несумњиво је да је тим експериментима Србија оштећена јако, и да је н Финансиеки норемећена. Без њих исто је тако несумњиво, да би Србија већ до сад имала коиверсију свога дуга, разуме се не принудну. н да би већ до сада смањила терет годпшњега плаћања на страни у прилично знатној мерп, па и саме евоје нриходе још појачала и редовније и тачније прибнрала, не дирајућн куионе с-војнх поверилаца. Помнњемо овде само значајан Факаг: да ie Србша већ нмала Једну озбпљну ионуду конверснје државнога дуга, и да се од ње одустало само с тога. шго се, пос-ле још неких мера које су снремане, тражила повољнија понуда, са већим користима. После трговинскога уговора и нових Јнононола, који приходе дрлхавне појачавају, у вези с реФормом порес-ком и Финансиске администрације у опште, изгледи еу били још бољи и повољнијп да Србија редовним мерама п средствнма олакша и смањн у знатној мери големи терет годишњега плаћања на страни п повећа своје нриходе — само да је било политнчке стабплноети у земљи, У овом практичном шггању, колпко се Србије тиче, мн не стојимо пред ауторнтетом г. Гершића као правника и доброга познаваоца међународнога права п међународне практнке, п за то смо слободни да његовом мпшлењу иставимо на супрот своје, ос-новано и на неколикпм подацима и резонима Фпнанеиске природе, којп су г. Гершцћу евакојако ненрнступнн били. У осталом он се од тога довољно оградио и сам, не претендујућп на тачну ироцену вредностп свих редовннх мера и средстава,