Delo

( највећа логрешка, коју он упнсује у грех аустрнској владавинн, састојн се у то.ме, шго је Босну оградпла кннескнм. протекционистнчкнм зидом. ]едном реч1у: осуђује њену економску политпку. „Принудити Босну. вели он. која није саставнн део Аустрпје — која је само „окупнрана земља” да се снабдева пскључнво Аустријом, то значн: разумевати интересе обе земље са неког нпског. ситнпчарског гледншта. што их може стати скуио.“ Нишга не шкоди толпко аустрнс-ком унлпву у Боснп, колнко оно торбарење њених трговаца. који с-у поплавили земљу рђавом робом. ПроФесо]> Reuleux казао је за немачке нродукте : „јевтино а не ваља“ : а за аустриске казао би : „не ваља а скупо“. Пнсац спомиње на впше места, у разговору са Бошњацима, како се туже на аустриску политику, а жалс за турском уиравом. „који нам нпсу крали наш новац. као овн данас“. Пз тога, са свим оправдано, закључује : да с-у то ресултати уске и лажне економске полнтике. Пошто је изнео п добре и рђаве стране аустрнске управе у Босни, наш нисац, „којп страсно воли Босну“, завршује овим речима : „Ако се од мене тражп да кажем практичне закључке, казао бнх : ситуација јс тешка и до крајностп комплпкована, Босна је изгубнла до нзвесног степена свест о самој себи. она је нзложена свакој амбицијн п интрнги тако, да њена будућноет изгледа још неизвесна. Њенаједина срећа епасења находп се у Аустрнји : њена једпна нада почива на ресултатнма, које је пзвршила ова снла, а koju су знатнн. Што се тиче питања о анексији, изјављујем да сам ненадлежан : међу тпм изгледа ми. да бн та мера била ннопортуна, како из разлога унутрашње, тако и спо.љашње н]>нроде“. Ето то je, што је могућно краће било. резиме студнје „Босна иод загититнигитвом Аустрије“. Ирнзнајемо, да смо били, у овом излагању, опшнрннјн. него што је требало: ну сматрали смо за неопходно потребно, да укажемо све оно, шго нде у прнлог наше сврхе : да се иојме нрилике у којима се находп Босна од окупације. Ми бнсмо, са наше стране, имали да учпнимо многе прпмедбе iiouit. пнецу, да исправимо многа његова погрешна мншљења, да разбијемо многу предраеуду п заблуду, јер онај „којп во.ти страсно Босну. земљу и народ“, треба да има иравнлније појмове о њпма, а впшс бесприетрасности те да стварн посматра са правплнијег гледишга. Нас би далеко одвело, кад бн се задржавалн на сваком његовом погрешном тврђењу. те ћемо за то доднрнутп само неколпка важнија ннтања. Одмах у ночетку своје студпје, ма да се ограђује да не говори о полнтичкој странн самога питања, писац нам казује: „да је дужност сваког поштеног човека да примн безусловно окупацпју Бос-не Аустријом, иошто је само она земља која је може усрећитн“. 0 овоме је већ толико писано, да бп наш одговор био излпшан. Наиоменимо само. да јс Блунчлн КРИТИКА II БИБЛПОГРАФИЈА