Delo

КРИТИКА II Г.ИБЛПОГРАФИЈА OlO је тако непрактнчно тдешена. да о њој готово не би требало ни говорпти. Ту не еамо да нема нпкаква речника. него нема ни онога што је за еваког странца а нарочито за Словенина најпотребније, нема акцената т тексту, а на крају ст додата неколика сриска чланка за превођење на рускп ! Тт је оскудпцу опазио Будманн, иа је зато уз сврјт Граматпку') додао на крају неколико лнста акценгована текста и малн речник. Друга је читанка г-ђе Глушчевићке,2) којој је једина махна штоје мала, а ннје нн могла веГа бити према задатку којн joi је намењен. У њој је текст акцентован и има на крају речник не азбучнн него но чланцнма, што олакшава ђацима уиотребу Ова чнтанка којој је горе наслов иснисан, нкојаје истпна пзишла у Прагу, али која је намењена нсто толико Србима колико и Чеспма, прва је већа чнтанка где се иочетници с тспехом могу вежбати т руском језику. Пред текстом је мали твод (на ртском, чешком и српском језпку) где се укратко говорп о изговорт писмена, акценту и метрицп, а за тимје текст п то прво стиховн па проза. На крајт је речник руско-чешко-српски. Све је акцентовано. У доста малом простору (167 стр.) пробране ст понајлепше стварп из новије ртске литературе. Стиховп ст од Пушкина, Баратинског, ЈБермонтова, Кољцова, А. Толстоја, u Некрасова (свега педесет песама п одломака), а проза од Пушкина, ЈБермонтова, Гончарова, Тургењева, Достојевског и Л. Толс-тоја (од сваког по један чланак или одломак). Пзбору се чланака са литерарне стране нема шта замерити, алп би им се имало шта замерити са недагошке. II док се т читанци г-ђе Глушчевићке налазе најлакше ствари које су врло лаке за почетнике, овде се на тешкоћу или лакост нревода није обраћала пажња. Гледало сс само на садржинт. Много је срећнији избор т Ашботовој чнтанци.3) и ко год зна немачкп iy Ашбота је ] ечник објашњен немачким), ја бих му препоручио да после Глушчевпћкине читанке прочита Ашботовт чнтанку на ову. Ко зна немачки врло се добро може нослужити и књигом Манштајновом,4) где je напред врло прегледно u збијено изложена цела руска граматпка, за тпм су четирн причнце Тургењевљеве штамнане на левој страни рускп а на десној транскрибоване латиницом u акцентоване, а на крају је потпун речник из њпх. После овога могло би се прећи другпм акцентованим чптанкама н. пр. Димитријевићевој 5) која је врло богата грађом, алп која као ни дртге издате у Руспји нема речника. л) Praktična gramatika ruskoga jezika. Za samouke napisao Pero Budmani. Drugo zidanje popravljeno i potpunjeno. 1891. Tisak i naklada knižare Lav. Hartmana. (Kugli i Dentsch) Zagreh 8°, VII, 164. -) Руска читанка. За I и II разред Више Женске Школе. Саставила II. Глушчевићка. Београд. Штампано у Државној Штампарнји Краљевине Србије. 18 '1. 8°. 70. 3) Russische Chrestomathie fur Anfanger von Dr 0. Ashotli. Leipzig. 1890. 4) H' ndbuch der Russischen Sprache von Sergius von Mansteiu. Leipzig. F. A. Brockhaus 1884. 5) Russisehes Lesebueh. Verfasst von Nikolaus Dimitrievicz. Lemberg 1891. дело II 37