Delo

КРИТПКА II . БИБЛПОГРАФН ЈА 5Т9 се у оцену тачности нревода према грчком тексту, одношају његову према осталим славенскнм иреводима. што није учинно ни Даничић, г. Вуловић је покушао добрнм доказима утврдити, да је Даничићем објављени превод аутограФ Никоднмов, u да је Нпкодим постао архијепископ 1317 године. Према овоме обележава као лажне споменике : Хрисовуље краља Мплутина, штампане у Саоменику Срп. Краљ. Акад. l'. стр. 15 и 17, u на посдетку означава шта je у Никодимову делу што Hiije Никодпмово. Овакнм се прилозима вредност не цени по велпчини него по ономе што се њима псправља u доиуњује, и с тога држимо даје н ова расправица добро дошла оннма који се баве прошлошћу нашега народа. Још нека о Сими Милутпиовићу, поводом расправе Д-ра Стевана Павловпћа написао Ђорђе С ЂорђевиК у Н. Саду. Сри. штампарија Д-ра Светозара Милетпћа, 1894. стр. 1—81 мала 8°. Прибравшн неколико новпх података о раду и животу пееникову, који у неколико нсправљају и допуњују ранијп му рад о Симн, г. Ђорћевић је, говорећи о расправи Д-ра Ст. Павловића, шгампаноЈ у Летопису Матице Српске, употребио прплику да нх преда јавности. Према оцени г. Ђорђевпћевој, чије је дело о Симп Милутиновићу наишло на признање стручне критике, расправа Д-ра Ст. Павловића не само што не износи ништа ново, него још задржава много што шта, што је несумњиво иогрешно или нетачно. Од прилога које објави г. Ђорђевић знатан је покушај Симин да у Србијп отвори „водолечиште“ године 1842, и препирка Koiy је том приликом водио са ондашњим нашим санитатом. Још је веће вреднос-ти шго нам је г. Ђорђевпћ напоредо пзложио неколико одломака из Симиних песама : Истреб соаерника, Славни бој на Тичару и Благоразумија сила како гласе у орпгиналу и у Герхардову немачком преводу. Оспм ових има још дос-та бпблпограФСких и хронолошких псправака, које ће у многоме донринети да нам слнка о Сими као човеку u песнику буде јаснија. Ове је с-воје допуне ннсац прво шта.мнао у „Стражилову“, одакле оу оштампане по том у засебну књнгу. * Књиге за народ Издаје „Матица Српска“ из задужбине Петра Коњевнћа. Св. 40 „У радпше свега бише, у штедпше још и више“. За поуку народа написао Др. Ђорђе Дера. Накладом срп. књижаре и тнтампарије Браће М. Поповнћа у Нов. Саду. 1894. Стр G6 Цена 10 новч. Пма много ствари, које се из књиге не уче : међу њима је и штедња. Она лежи у темпераменту а ствара се u васпитањем — разуме се чисто практнчнпм. Само и штедња снада у врло неодређене појмове. Врло је тешко за сваког појединца одредпти где она почпње, као што је немо-