Delo

72 Д Е Л 0 корисно може нрнменити при разматрању правих, прпроднпх. трусова, исто онако, као што се на нр. у Минералогији проучавање вештачкн (у хемијским лабораторијама. у топионицама и т. д.) сагра^ених минерала с највећом корпшћу употреб.кава прн расвстњавању многих питања о правим. прпродним, минералима. С тога ћемо н мн, у овом дањем излагању, ударити овим путем. «Један нут се — пише један немачкн геолог1) — обурва једна велика шупљина у једном угљеном руднпку код Кенигсхита у Горњој Шлезији* 2). Услед тога се, уз потмулу подземну тутњаву, јако затресе земљиште, па се ово као нравп трус јасно осетнло на читав сат у околини. На месту одмах више обурване подземне шупљине одскакали су предмети право у виспну, а дање одавде. у вароши, лелујало се зем.киште као чун на .води. Један парпи казан нздпгиут је из свога ознданог огњишта. па донекле окренут. Свуда је био утнсак такав, као да се појавпо прави трус”. . . Из овога иримера впдимо, да су услед поменутог узрока наступиле бнле три разне врсте покретања : одмах внше обурване шуп.вине земљиште се кретало право на ннже и на више (сукусорно); дање. у околпни, кретање је било махом таласасто (у н дул ат о р н о); на послетку, по где где, ако не можемо казатп за земљпште. а оно бар предмети су се кретали донекле у ковнтлац (р о т а т о р н о). 0 А. v. Lasaulx: Die Erdbeben ('Hand\v6rterbuch d. Min., Geol. und Palaeontol. I. стр. ЗОГ. 2) Узмимо једну књигу, и залислимо да су поједини листови њени разни слојеви од песка, уме, слепњеног ш.кунка, каквог камења u т. д., а неколико лнс-това уједно ма где у књизн замис-лимо као једноставну масу угља, тако звани у г л, е н н с л о ј ; књпга може лежати пли са свим равно или мало уздигнуто, може бити мало савијена то је све једно. Такав је од прилике терен, у којем се налази угал,. Кад се xol,e угал. да вади, онда се подземнпм ходницима са стране („поткопима14) или усправним бунаром („окном“) vlje у угњенн слој, па се онда са нзвес-ног краја почне вадитп угал, и износити напол.е. Разуме се, да се онда у угњеном слоју начине но кад што врло велике шуил.ине, које рудари, да се не би обурвале док још ту раде, подупиру и осигуравају „подградом": дирецима и пречагама („таванпцамаи) Кад се на овом месту сав угал, повади, онда се гледа, да се поваде и онн диреци, те да се на исти начнн могу употребитн на другом ком месту. Шупљина се тада постепено нспуњава камењем, нлн се онако остави, иа се сама i о себи и постепено затрпа. Алн се по који пут деси, да се напрасно сруши, н, разуме се. онда се затресе н оконо землпиптс. 0 таквом једном •елучају говори се и овде.