Delo

82 Д Е Л 0 них зидова, могу се 6 донекле и померити унутра — јавиће се, дакле, у главмом вертнкалне пукотинс. Бочни зндови, који се у овом случају налазе у правцу удара, испрепуцаће, и то тако, да ће пукотине у главном бити управне на правац којим је удар дошао; што год, дакле, под косијим углом долази удар, биће пукотине све слабије н све усправније. Ако удар потегне у ћошак од куће, онда ће се противни ћошпк обурвати на поље и т. д. Разматрајући овако поједине пукотино, и одређујући према љима иравце, иод којима је удар задесио поједина места гштрсссног земљишта. Малет је онда продужавао ове правце, и у иресеку љиховом одређивао је полазну тачку или центар труса, чија се дубина после геометријски може лако одредити, кад ирема мапи знамо одстојање појединих места, иа којима су ироучаване нукотине, и углове, под којима јс удар дошао. Разуме се, да се све линије, које се као одређени нравци удара иовуку, не секу баш у једној тачци, и да се за то узнма оиа 'Јачка, у којој се већина ових линија сече, те и цео рсзултат излази као вероватна дубина труса. Овако je одредно Малет дубину центра поменутог напуљског труса на 10649 метара. По љему су после радили и други геолози. Ова се метода одређивања дубине центра зове топограФска. Овој методи има много оправданих замерака, тако, да јс она сада у Геологији са свим напуштена, те има само историјски значај (што је прва увела тачније научно проучаваље труса). Заиста, Малетова метода, кад би и била баш са свим тачна, вредела би још једино за централпе трусове; међу тим, знамо, да има и линеарних и латералних трусова, а, осим тога, напоменућемо, да су ови баш по најчешћи. За тнм се можо одмах увидети, да ова метода није практична, јер се може ирименити само ири ироучавању јаких трусова а слабијих пе (пошто се услед ових и не појављуЈу ннкакве или се појављују само незнатне пукотине на грађевинама, те се онда. наравно, ио љој не може ни предузиматн одређивање дубине центра). Али највећа мана ове методе, која је и учинила да се морала напуститн, јесте та, што се она оснива на читавом низу погрешпих претпоставака. Г1ре свега не стоји то, да су иукотине на зндовима поглавито управне на иравац удара, п да су према томе све усправније, што је удар бочнији био,