Delo

0 Т Р У С У 83 а свс иоложеније, што је удар усправдшји. Малет јс узео у обзир само то, да п >д извссним углом долазп удар, и да се услед тога грађсвине само гурну на једну страну, па је онда — и то опег погрешно — разматрао од каквих he последица oimi овај удар, а није водио рачуна о томе, да се приликом труса, услед комбпновапог таласастог кретаља, које вишо секунада а по кад што и мпнута може трајати. грађевинс и у опште предмети на земљи врло компликовано крећу (и иа једну п на другу страну, издпжућп се н спуштајући се у исто време), то се услед овога поглавпт<д н руше грађевпне или се па љима јављају разнолике пукотинс II ове пукотипе, пошто долазе са истог узрока (таласастог кретап»а зем.пишта), могу бити истина јаче али у главном скоро псте такве у плеистосеисној зони, као и у каквом уда кеном хомосеисту, само ако је трус био толико јак, да су се овде пукотипе у опште могле показати. Обратно, у једном нстом мссту могу бнти врло разнолпке иукотине, и то које услед разног начнпа зидаља појединих зграда, које од положаја врата, прозора, бочних зидова на љима и т. д Ма послетку, са свпм положепе пукотипе, које би се по Малетовој претпоставцп морале нарочито јављаги у блпзинп еиицентра, иотпуно су илузорпе. Топографска метода за одредбу дубине труса (центра љеговогј морала се, дакле, напустити, па потражити друга. Другу методу за овај посао иредложпо је иемачки геолог Зеебах. Зеебахова се метода оснива на већ познатој нам поставци, да се удар из своје полазне тачке или линије распростире у псто време на све страпе к површнин земљишта, п да нри том захвати прво спицентар или средпшну линију, а остале тачке око овога све доцнпје, што су даље. Узмимо удар као да полази из дубине од 9000 га, и распросгире се с брзином од 300 m у секунди. Да нз овс дубпне дође до епицептра, требаће му онолпко пута впше времена, за колнко је иута дубпна центра већа од дужине, коју потрес може да пређе за 1 секунду. Дубина цептра (9000 m) већа је од дужине, коју удар прелази за 1 секунду, од тако зваие брзине (300 га\ за 30 пута; кад поделимо, дакле, дубину (означнмо је са д) брзином (означимо 6*