Delo

дубине центра по овој мстоди постаје графпчан, т. ј. дубина центра цртаљем се одређује и мери се према познатим дужпнама осталих линија, као на плану. На показани се начнн одреди брзина труса [б); за тим се ирпкупе тачни подаци за неколнка, све удаљенија, места о томе, кад се у љима осетпо трус, на се одавде иростим одузимањем изнађе за колнко је у та места доцније стигао трус, а у исто се време према некој тачној мапи измери одстојаље дотичних места. Са овим подацима приступи се цртаљу: повуче се једна хоризонтална линија, и на њој се одмерају одстојања (рецимо у километрима или мил>ама) појединих места, за која се имају остали подаци; из сваког оваквог места диже се уснравна линија, и на њој се одмерају истом величином секунде (или по десет секуиада уједно, или минуте) за колнко их се доцнпје у том месту осетио трус но у оном, одакле смо иошли; сад се све овако одређене тачке новежу, и добије се један део од оне криве лпније (хиперболе), која се после, оиако како нас томе Геометрнја учи, продужп лево и десно, те попуни. Теме ове крнве линије додирпуће на извесном месту ону хоризонталну линију, што смо је ирво — да нам представља земљишге — повукли, а једпа парочита права линија, што пде уз хиперболу (тако звана хиперболина асимптота) и за коју се по Геометрији зна како се мора повући, сече нам из еппценгра на ннже повучену управну линију, и одређује извесну дужину, према којој одмах изналазимо колпко је времена требало потресу да пз центра дође до егшцентра. И кад ово време помпожпмо с пре тога израчупатом брзином труса добпћемо тражену дубину центра. По овој методи, која се зове хронолошка (јср со тгоглавшо оснива на подацима времена), а коју бнсмо исто тако моглп назвати граФичка (јер се резултати цртаљем добијају), одродпо је Зеебах полазну дубпну за неколико трусова; за тим су по истој методп радили још многи други геолозп, као: Ласол, Шумахср, Шмит и т. д. Сигурио ће интересовати чптаоце да дозпаду какви су резултати у овом погледу добивепп, те ћсмо с тога неколпко љих навести у овој таблпцн: