Delo

84 Д Е .1 0 јс са б) добићсмо време, нотребно удару да из центра дође до епицентра (означимо ово време са в), или: 9000: 300 = 30 т. ј в = д: б. Обратно, ако не знамо дубпну (означимо је с тога са х), а знамо време (в), за које је удар дошао до еницентра, и брзину (б), којом је ишао, оида је ненозната дубппа ополико пута већа од брзине, за колико је секунди више времена требало удару да дође до епицентра, т. ј. х = 30X300 = 9000 или х = вХбБрзину, којом се распростире удар, лако нам је одредити, кад ухватимо с каквом се брзином распростире потрес на површипи зем.вишта, претпоставшајући, као што је учинио Зеебах, да су ове брзине приближно једнаке. Потрудићемо се, дакле, да дознамо за које се време потрес осетио доцније у местима, која су удаљена од епицентра или од другог ког места, ближег епицентру. Рецимо у извссном месту осетио се потрес тачно у 2 с. по подне, а у другом неком месту, за које смо ио тачној мапи изнашлп да је од овога удаљено 10 km- осетио се тај иотрес тек у 2 с. 20 сек; потрес је, дакле, за 20 сек. нрсшао 10000 m, т ј. распростирао сс с брзином од 500 m у секунди. Одредили смо брзину, и кад бисмо још знали за које је време дошао удар из нодземне полазне тачке своје довде, израчунали бисмо му лако и дубпну центра. Алн ово не знамо. Да то пронађе, узео је Зеебах Геометрију у помоћ. Повукао je једну хоризоиталну линију да му представља површпну зсмљпшта, и испод ове линије убо тачку као цептар труса, па онда из ове тачке повлачио зракасте линије, прво усправну па онда све косије, док не пресеку горњу линију. Овим зракастим линијама иде трус док не доспе до површпне. Што год је која тачка даљ>а од тачке, која је одмах над центром труса — од еппцентра — све више времена треба трусу док дође до њих, а ово се ио Геометрији управо слаже са одстојањима ових тачака од наспрамних тачака једпе нарочпте криве линије (тако зване хнперболе), коју бисмо пацртали над оном хоризонталном линијом што нам представља земљп ште, али тако, да су јој поједине тачке у толпко впше изнад паспрамнцх тачака хоризонталне линије, за колико се у овима доцнпје осетио трус. — На тај иачин цео рад око одређивања