Delo

о т р у с зг 87 распростире дуж слојева, него кад има да прелази са једног слоја па други и да прескаче пукотине између једне серије слојева и друге или у једној истој стеновитој а раздрусканој маси и т. д. — Друга велика мана ове методе у томе је, шго се врло тешко могу добити тачни подаци о времену кад се баш у дотичмим местима осетио потрес, а ово је, као шго смо видели^ темељ за цео даљи рад. Слободно се може рећи, да су више од половине ових података нетачни, међу тим нема се поуздане критерије, да се одаберу тачни, па се с тога пошто се с тешкохМ муком иронађу два три тачна податка, узимају да.не они, који се са захтевима теорије по најбоље слажу — од прилике као што се радећи по- Малетовој методи инстинктивно узимају у обзир баш оне пукотине на зидовима, које иду у прилог мишљења приликом разгледања иукотина по претходним зградама већ створеног, а остале се пукотине само овлаш разгледају, пли се никако и не дпскутују. — А главну мапу ове методе и управо немогућпост да се она иримењује баш кад би ииаче у свему била исправна, чппи погрешна претпоставка: да, трус вазда полази пз неке нзвеснс тачке или линије, па да се одавде рагпростире на даље. Истина дешава се и ово, и онда се Зеебахова метода, иоред свих мана и тешкоћа — у недостатку друге какве, боље — може још и употребити. Али баш код већине трусова ово није случај. Заиста. потпуно доказани Факти несумњиво нас убеђују, да већина, и то баш најобичннјих, трусова иикако нс полазн из каквог ограиичеиог места, него да се читав и к о м а д и з е м љ и н с коре од један пут затресу. Проучавајући загребачки трус од 9. иовембра 1880. год. показао је бечки геолог В ен е р, да се први и најглавнији потрес његов (о којем је и прпбрано највише иодатака) по целој захваћеној области осеИнтересни су у овом ногледу Милнеови огледн у Јапану, на осноиу којих је показао, да се услед какве екеплозије или прнликом централних трусова удар у главном раснростпре у три правца: право на више — вергикално (дакле ка епицентру), за тиМ у једном извесном правцу, који је управан или нормалан на овај вертикалан правац (рецимо : напред и назад), и, најзад, бочно према оном другом правцу — траневерзално (према горњем биће : лево и десно). Најбрже се потрес распростире у сртикалном, спо. рије у нормалом а још спорије у трансверзалном иравцу. — Поред разлике саМих терена и можда неизбежне нетачности у опажању биће, дакле, и ово \ зрок, што се резултати разних огледа поменутпх научника међу собом не слажу.