Delo

90 Д Е л _0

Имамо, дакле, трусове, код којих потресни удар полази из већег или мањег, округластог (које се може свести на с р ед и ш т е) или дугу.љастог (које се може свести на с р е ди ш н у лииију), али у главном омеђеног, места, па се одавде, из извесне дубине, распростире на све стране са већом или мањом брзином према ирироди, структури и узајамном односу појединих стековитих делова земљишта; и имамо трусове, при којима се известан комад земље у целини од једном потресе, па се после овај потрес преноси у околину, Први трусови много су ређи, и вазда се ограничавају на омање области; други су понајчешћи, и редовно захватају читаве просторије. Код ирвих можемо говоритн о центру или централној линији или бар полазном месту труса, и можемо иокушати, да му дубину ако не баш тачно израчунамо (јер немамо тачне мегоде) а оно бар приближно схватимо ; код других пак ие може о овоме нп речп бити. Заиста, код овпх трусова не полази потрес из извесне дубине, иа да поступно захвата какав комад зем бинз коре, него се овакав комад од једном, сам иа себн, потресе, Може, дакле, бити говора само о томе : колпка јо дубииа овога комада и услед чега то бива ? Пред првим питањем мораће се у опште још дуго и дуго ћутати, јер се нема начииа ни да се покуша датп иоле поузданији одговор ; а па оно друго пптање може се потпуно одговорити, и одговориће се у идућем чланку, у којем ће се, сем овога, размотрити и ирироднн појави, који прате грусове. — наставиће со Д-Р рВЕТО^ИК ј3 АДОВАНОВРПТ