Delo

Друштво се разнђе доста рано : јер кад је повод био тако свечан.. нису хтелп да пграју карата. Кад су отац н снн били самп, рече проФесор Левдал : „Сад лаку ноћ. драгн мој Авраме, бнћеш уморан. Сад cu дакле ушао у жпвот као одрастао човек н ја могу занста казатп, да сам задово.ван с тобом. Какоће ти за овим битн у свету, с-тоји до душе, као што рече прота, у божјој руии ; али не у мањој мерп стоји и до тебе самог. Природа те је добро снабдела у сваком погледу : ти си рођен у повоњном друштвеном положају: ти ћеш с временом добнти имање, Koje је за наше ирилике дос-та велико а ја, твој отац, радујем се због утицаја, којп ће ти бити на добро, ма који иут да будеш изабрао. Ти си дакле један од оннх, који могу и морају далеко — вр.то далеко дотерати у нашем друштвеном животу. Али има једна тачка — коју хоће сада — надам се последњи пут између нас — да додпрнем, тачка- која ми задаје бриге. То је наклоност, која се пре неколико година — ти знаш сам у којој ирилици — појавила код тебе. Ну, Богу хвала. ствар је нрошла боље, но што се могло очекивати ! Ти сн тада увидео погрешку н доиније сн је поправио, као што сам могао опазити. Алп ја хоћу да те на овом за те важном дану ономенем на .једно што тн је може бити још с-кривено у крвн. У сваком, на н у најбоље уређеном људском друштву има један незадово.ван елеменат, талог, мала гомила, ноловина сањалице, а половина преступници. људи који немају савести, немају љубави према отаџбинн, немају Бога. Бде год будеш на свету, наћн ћсш ове људе. Онн имају обичај — п баш те због тога оиомнњем — они имају обичај да се издају за заштитникепотиштених, н у устнма су нм увек лепе речн о малнма иротиву великнх. Од овпх се људи мораш, Авраме, нарочито ирпчуватп. То су штетни елементн у грађанском друшгву, који кваре народ н увек геже за тим, да поткоиају ред шго постоји. А ја, твој отац. ја тп овим дајем реч, да се за свпм н свачим што овп људи кажу п чине, скрпва свес-на лаж п злоба, охолост п жудња за влашћу п ако хоћеш да пдеш за њпма, сурваћеш се с-ам у нзвес-ну проиаст. Сад можеш бирати између гвога оца и твоје — н других“. НроФесор је био тако жустар, да се изрече: али син му иружн обс руке п рсче : „Ја бпрам тебе, оче!“ То је рекао потпуно озбиљан и убеђен. Потпуно је нестало његовог јутрошњег нсмпрног расположења. Јавна похвала у иркви, друштва и људи у годинама, који су с њиме иоступали као са себн равним, па сад на послетку н речп очеве потпуно су га обезбеднлн ; он јс себе вндео међу најбољима п ирвпма и свој живот у частп н сјају. Кад је он нзпшао, иогледа Карстен Левдал задовољно око себе нособп. У очима Аврамовим прочнтао је љубав, дивљење, које је толико тражио, н бно је због гога радостан. На послетку је толико постнгао : Снн је ваљало да му донесе, што му је мати одрекла, и ово у неколикоблажаше мучну горчпну. коју је осећао прп усиоменн на њу.