Delo

0 Т Р 0 15 415 Аврам ее пожури низа степенице : ланац од часовника умилно је звецкао, кад год се он покренуо. Радовао се, нгго Le да внди, како Ке да се при вечерњој светлости покаже његова лепа соба, и што iie да навије часовнпк. Али кад је запалпо свећу, на столу је бнла вслнка кига од најлепшег и најређег цвећа. Аврам задовољно зграби карту, која је била у цвећу ; али је опет испустн, као да се опекао. Лпце му поцрвене као ватра п он се окрете, као да се стидн На карти је госнођа Готвалд нанисала малом несигурном тешком руком : „Од Марија!“