Delo

ИСТОЧНО ППТАН.К 419 отпор npoTimy ширења Францеске снле на PIctokv, подпгао је п нову, солидну ограду иротиву руске навале нут Мореуза и Средиземнога Мора. Велики рускн имнератор. који је у год*. 18*29., после славне н дипломатске и ратне кампање, успесима постигнутим једренскпм уговором мира, довео Русију непосредно пред пзвршење своје вековне заветне мисли, задао је сад, потппсом оваквога уговора, самртни ударац својем рођеном. делу, бацио је Русију у неминовнп судар са читавом Евроном, који ће је лпшити чак н тсковнна неоспорно утврђених још Кучук-Кнјпарџиским уговором, од краја прошлога века. У колико су се одредбе уговора од јула 1840 год, одиосиле непосредно на Египат и посредно на Францеску, оне су биле брзо извршене. Септембра месеца енглеске трупе су се нод предводништвом лорда Напира искрцавале у Сирији и Бајрут је већ бпо у енглеским рукама. Злато енглеско чинило је са своје стране још брже и још одсудније успехе но и убојна снага енглсска. У Сирији се народ са Свију страна дизао на оружје противу египатскога господарства, а у египатској војсци отимала је неднсцнплпна и дезорганизацнја свакога дана све то јачега маха. У таквим приликама н султанове трупе су постизавале према египатској војсци и неочекиване п брзе успехе. 25 новембра 1840. год. Мехмед Алија је капнтулирао пред енглеском флотом, која је спрсмна стојала да отпочпе бомбардовање Александрије. Тога дана он је потпнсао уговор, који му је дпктовала Енглеска. н којнм се он одриче и Сприје и свију другпх својих завојевања из год. 183*2.н 1839., задовоњавајући се иростим обећањем Енглеске, да ће му она израдитп код султана признање наследног права над Егиитом. Шпмера велпког арапског царства са столицом у Кајиру, које би се имало поднћп, под протекцнјом Францеске, на развалпнама трошне Отоманске пмперије, била је сад за свагда сахрањепа ! Рачуни Францеске политике иоказали су се бнлн као посве погрешни. Њезине основне поставкс бнле су да ће Егппат бити кадар датн јака огпора Енглеској, н да ће на тај иачин дати довоњно времена да се испол.е све супротности које стоје међу рускнм п енглеским пнтереспма на Истоку. Тијер, тадашњи председнпк кабинета Францеског, нпје бпо на иогрешном путу кад je веровао, да руско-енглеска заједница на Пстоку не може