Delo

бити дуга века, п да ће Еиглеека пристати на многе концесије м Јфема Египту и према Францеској, прс него што допусти да се одржање Цариграда поверп руској сплп и да се отворе врата руској интервенцији у Малој Азији. Алм заблуда је Тијерова бпла у гоме што је прецењпвао потпорну снагу Егппта, што се сувише дао завестп источњачким ФаиФаронадама Мехмед Алијиним. Са отпором пашнним, па следствено и са свим претензијама египатскнм које је Францеска подржавала, бпло је свршено, пре кего што су супротии руско-енглески пнтереси имали прплпке доћи у судар. II Францеској није остајало впше ништа друго. до да примп свршени чип, да се прмлагодп повпм приликама. Отуђена ;још јаче од Русије, раздражена пеуспесима, које је једино Русија својим држањем учинила могућним, она се, као што је лорд Палмерстон п рачунао, гшжурила ставитп се поиова уз Енглеску, као њезина савезипца у одбраин целокуппости п независноети турске царевине протпву Русије. Египатско питањо било je брзо завршено и скпнуто са дневпога реда Водећп рачупа о осетлшвостп Францеске, кпез Метерних је настао а лорд се Палмерстои нпје томе оиирао. да се султан што пре склопп на погврђењо паследпога гтрава над Егнптом у погомству Мехмед Алпјпном. 19 априла 1841 год. нотписан је о томе сул1ански хатишериФ. У брзо затим, после нспуна три месеца, нзмеђу нове Францеске владе, у којој је Гпзо бпо мипистром спољашњих послова, и Еиглеске постигиут је већ бпо потпуи споразум односно начнна, па који ће Фрапцеска изићи пз својег изолованог стања п заузетп своје место у концерту свропских сила. 13 јуна 1841. год. потппсане су у Лопдону две конвепцпјс, једпа измсђу Енглеске, Русије, Аустрије и Турске, којом се констатује да је егнпатско питање решсно, друга у којој се Францеска придружује четирима осталим великим силама, гарантујући заједно са њима неутралпост босФорског н дардапслског мореуза, постављањем начела да су они, као шго је то утврђено п уговором од год. 1840 затворснп ратним бродовнма свију туђинских држава. Решење сгипатскога питања донело је собом једновремено сузбијање п рускога п Францескога утнцаја на Истоку. Она ie саломила с једпе страие Францеске наде што су се још од похода Бонапартнног везивалс за Егпнат У исто време. с