Delo

ИСТОЧНО П11ТАЊЕ 425 пуној мерн две велике силе европске, Аустрпју и Пруску. Алп Францеска и Енглеска стајале су чврсто на евојпм ногама, спремне да се одупру сваком покушају остварења руских планова, пре него што је цар Никола, заузет догађајима око својих граница, могао п помпш.Бати да предузме што на Нстоку. Међусобни односи између нове републиканске владе у Францеској и Енглеске, где je портФењ министра спољашњих послова био оиет у рукама Палмерстоновим, посталп су далеко повољнији но што су билн за владе Луја Фплнпа. Русија је стајала пред Францеско-енглеским савезом, п са тим савезом, пре свакога сукоба на Пстоку, она jfe имала да пздржи борбу у средњој Европи око гштања државне организације у двема великим средње-европским силама н у германској конФедерацпји. Рестаураторска и легитимистичка акцнја цара Николе сукобнла се ту на свима тачкама са револуционарном пропагандом н са слободоумним тенденцијама Францеске и Енглеске. На бојном поњу код Вплагоша решено је и то питање у корист Русије. После угушења маџарске револуцпје и Аустрпја и Пруска, а поред њих читава средња Европа. ушле су у СФеру пресудног руског утицаја. Далеко од тога да буде каква Фатална погрешка, интервенција је руска противу угарске револуције била најсрећнпја замисао цара Николе, која је у сваком погледу одговарала потребама и интересима руске царевпне. То је био у исто време и чнн самоодбране и неопходан корак у прнпреми руске акције на Истоку. Маџарска револуција после својпх првнх знатнијих успеха над царском аустријском војском пружала је руку Пољацима. ТриумФом њезиннм створило бп се с једне стране н у Аустрији п у читавој средњој Европи стање. које би тражпло природног иаслона у Францеској и Енглеској, док бн с друге стране планула у Пољској револуција, која би при таквом стању могла наоружати читаву Европу протнву Русије. Вилагошка је победа пресекла све те опасности, и утврдила у исто време ауторитет цара Николе у средњој Европи, обнав.вајући у њој стари ред који се морао ослањатп на његову моћ и ставпти под његову заштпту. У таквим нрилпкама Русија није имала потребе рачунати на благодарност Аустрије. Цар је Нпкола могао са пуно разлога веровати, да ће се Аустрија, ДЕДО III