Delo

110 СКАДАРСКОМ ЈЕЗЕРУ 437 Кад су га у Скадар донпјели гледао сам га. Чуо сам доцније да су га понпјели у Царпграл. На Скадарском Језеру може бптп јакијех бура, и у том случају возари обпчно бјеже на обале; но кад то не могу, онда се пазе п бјеже од обале, а нарочито од крајииске, јер је ова сва кршна. Днвно је посматратн језеро када се заталаса, а нарочнто са којег бријега нлн брда краинског; алп. наћи се онда на језеру на оним малим лађицама, то је запста страшно. По препоруци, једном приликом, 7 децембра 1872 годпне, пођем за Подгорицу да видпм мјесто на коме су хћелп Србп да граде цркву, па им га Турци оспоравали због близпне њихпога гробња. Путовао сам на једном турском преноспом параброду на ком сам се увезао код Скадра на Казпну, а извезао се под Хотским Хумом. Овај параброд носио је неколико топова пз Скадра за Подгорнцу. Соа послуга на њему бијаху турски војници, а од путнпка била су само четири Турчпна пз Жабљака п ја са њима. Тога дана приејела мп је вожња од буре, која иас је пратила до Хума, ио нншта се ннје ванредно десило сем то што смо се задоцнили. Параброд је пловио кроз таласе јуначки сијекући их, држећп се у путу обале горњега поња скадарског ка’ Копилику до Хотског блата. Занимњиво јо посматратн Хумско Језеро, како се као језпк увукло међу кршна брда у хотским горама, и Арнауте како око њега прикривени с нушкама чекају тице. Под Хотским Хумом бијаху два хана, у једноме сам законачно, или боње рећп ту сам освануо, сву ноћ сједећи наједној троногој столици, па још п без вечере, пнјућн често грку каФу, све док је свануло Дпвно je и горње језеро; у њ сам упловпо ндућн с Црнојевића Ријеке на Вратницу. Вратница то је просјечен крш, п тај просјек извршен је у новпје доба, рекоше ми за владавпне почпвшег кнеза Данпла. Са овог језера нзвезао сам сз у село Вуковце на деспој обали Мораче. Говорило се да се исушн горње језеро; алп хоће ли се моћи, то је у пнтању. Морача до Бпјелог Поња, у зетско.м пол.у, долази уједпњена, а одатле почиње да се дијели на рукавце. те се у језеро