Delo

438 Д Е Л 0 улива са шест маљих рпјека, које се зову: Еаратуна. Морача, Еуриоштица, Шестаоница, БрестиК н Бистрица. Лијево од утока Мораче у Зету, а десно од Хотског Хума, доста великн дпо поља Еовеђи Брод потопило је Скадарско Језеро; а пређе утока Дрима у Бојану кажу људи да се ово поље радило млого више него ли сада, и да је то једно од Haj6oгатијех поља у Зетн. Но Говеђи Брод нпје сав потоиљен, већ један дио његов, а остало ради се и данас. По своме богатом роду који даје, Говеђп Брод прешао је у пословицу. 0 току ћудљивог Дрпма требало би водитн озбиљног рачуиа, ii окренутп га старпм коритом, јер може он загосподаритп цнјелпм Говеђим Бродом па и другим пољима око језера. До првог јуна језеро се обпчно тргне у своје стално корито. А земља, која је дотле била под водом, почиње ое радитп и сеје се обпчно око Впдова Дапа. и она ппак род најбол.п даје. Све оне Горнце у језеру блнже су Црној Гори n Скадарској Крајини. Скадарека Крај ина. На десној странп до језера, одвојепа од црмничкс нахпје међама црмпичкога Впр-Пазара п краинског села Сеоца; озгор врховима планине Румије, косом на Пег Убала, брдом Тарабошем, стрменом косом Анамаљем и оздо од Скадра Бојаном до њеног пзвора пз језера; простор у дужину од 10 часова а у ширпну од добра 3 часа, зове се: Скадарска Крајина. Крајина је предјео кршан, и стрмепит но родан; окреиута лицем језеру, — сјеверо западу — бројн му таласе. Предјео згодап за посматрање како језера тако п родпе Зете п кршне Црне Горе. Међи се од црмничке пахпје селом Сеоцем. од барске пахије озгор врхом планпне Румије п врхом на Пет Убала, од Скадарске нахпје Тарабошем н Анамаљем косом која се спушта до Бојане, Бојаиом н језером. Чудно је да у Крајпип псма ии јсдпог жппог нзвора воде, па наравно ни поточпћа; ну ту оскудицу у водп, врпједни житељп крајпнски намирују велпкнм бројем Убала. За сву Крајниу, главну нотребу у водн иампрује језеро; на њему Крајипци поје