Delo

110 СКАДАРСКОМ ЈЕЗЕРУ 439 стоку и псру py6.be, а као што рекох нмају и своје бистијерне бунаре. Крајинци нијесу жедни, али нијесу ни гладни: н стоке имају доста. Крајинцима као планине за пролећну и јесењу пашу стоке служе : Румија, Пет Убала, Тарабош, Шестанска Гора, Лонац, Чукуријеска Гора и ливаде. Скадарско језеро сматрају као својнну. Крајинцнма je јако омиљен лов рибе, алн и пољски рад изврсно раде. Равннце у Крајинн нема, нема ни сјенокоса, стока им пасе сву зиму. Крајпиа сва је стрменпта; но воћем, впнограднма и шумом доста богата. 0 каквом рудишту ни из старога доба нема трагова ; ну, ако Крајппа није имала каквога руднога блага и ако га нп сада нема, она је богата воћем, којим се заиста поноситн може, и у томе она је прва на скадарској пијаци по изобпљу и по пзврсној каквоћи. У Крајнни има овога воћа: мурава, трешања, крушака, јабука, ораха, кошгана, смокава, маслина, впнограда, шнпкова, (нарова) кошћела и по ђекоје дрво шњнва. По крупноћн рода трешње крајинске заузимају прво мјеето, заслужују особиту пажњу и као овђе ннгђе такога крупнога рода впдио нијесам; то исто важп и за дуње. У Крајпнп ораси већином су меке љуске ; а коштани од најкрупније сорте; смокве и маслине врло су добре, грожђе добро п внно добро; дудова имаде доста и тамо их зову : мурве. Крајинци од лаворике, која онамо расте као шума, беру лист, суше га и продају ; а тако нсто раде н са рујом. То исто раде н са травом буарнцом. Негују свилене бубе, н израђују најФинију свнлу, жуту и бијелу. Бршљаном већином сва је Крајпна обрасла; њнме су готово сви њенн кршеви покрнвени. А није нп без остале горе с којом су жбуновн шипака свуда умпјешани. Kpajima даје п у жнгу добар род н има га разноврснога; ну, само толпко колика ie домаћа иотреба. Ријетко кад да га продају, а догоди се п то да га по некад п купују.