Delo

Ш

110 СКАДАРСКОМ ЛЕЗЕРУ и Арбанији н данас, и заборавити се неће никада. Капеган Кола 1861 н 1862 године хвалио се да ће Турцима отетп Скадар на Бојапп. Вмдн о томе бој на Крњпце у „јуначком споменику” како о Коли каже: «Па се хвали Кола капетане Јутрос сам им узео Крњпце А сутра ћу Скадар ако Бог даи. — Капетан Кола Петров није дочекао своју жењу; он је погпнуо до самог Језера Скадарског. на крњичкој луцп, а убнјен је из буспје. Мјесто ђе је Кола погпнуо и бусију одакле је убнјен гледао сам. То је мала лука гдје пристају весларн са својим лађицама. Причали су ми неки весларн, да је граница Иван-Беговипе била на село Лпваре, н увјерио сам се да народ заиста тако држн. Ово је тврдио и Ђуко Н. Газивода перјаник и трговац из Ријечке нахије. Манастнр Морачник у језеру стоји спрам села Бобовишга, и он се близу овог села видп; и без сумње да је ово прпје турчења Бобовиштана бпла њихова црква. Путовн у Крајини у опште не ва.нају. Главни нут од Сеоца до Бојане дуг је 10 часова, врло је незгодан. њиме се може нћп само ијешице од Сеоца до Ливара, а од Лнвара до Бојане и јашећи. Крајином могао би бити пут врло диван, али не норед језера већ среднном Крајине. Од језера има неколико путова којима се улази у Крајину, ну ови.ма иде се н пење на басамаке. Крајинци путују за Скадар, Впр, Црпојевпћа Ријеку п друга мјеста језером, и сав увоз и нзвоз врше водом, зато им п не вал.ају сувн иутовн. Од старпна у Крајинп има један манастир. Црква овог манастира спада у веће грађевине свога времена. Зпдовп су јој до крова још здравн. Крова немаше. Свод јој је много норушен и доста оборен био; бпла је сва молерисана, то се још добро познавало. Грађа овог манастнра спада у боње грађевине. Крајина у опште нма много црквина, зато се о њој у Зети обично каже да је то била друга Св. Гора. Око цркве овог манастнра познаваху се темењи п другпх зграда п, судећи по томе, држнм да је ово била она егшскопија, коју је још Светн Сава у Крајпнн основао. ДЕЛО III 29