Delo

442 д е л о

Мјесто ка коме је манастир доста је пространо; пољана у Крајини највећа. Зидовп црквени обрасли су бршљаном, а око цркве се од дуња чптава шума подигла; ну нарочито падаше ми у очи велнки број разног питомог воћа а највише дебело дрвеће кошгана, који су и по свом роду од све Крајпне овђе најбољи, а тако и дуње. Манастир је у Ћурјену, по насељу арнаутском селу. Шго сам ову цркву видео захвалан сам Ђуку Н Газпводи, трговцу који је овђе свратио да впно купује, те сам с њнм у овој прилици иутовао. Краини припада и мјссто Казина, но то није село, као што рекох, већ је ту сриска црква скадарска; она је стара, подигнута је на извору Бојане из језера и скоро на самој обали њеној. То је једина црква, која је служила свагда у томе крају. Код ње је српско гробљс скадарско, и онн до пређе 30 година нијесу пмалн друге цркве. Црква је мала и ниска, озпдана иросто с малтером, зидови су јој дебелп и тврдн, неокречени; изнутра је лијепа. Од цркве десно уз кршпу косу излази се на Тарабош, брдо, које је много веће од онога на коме je скадарски град, тако да над њим домппира. Између Тарабоша и Тепе1), на којој је град, протиче мириа Бојана. Тарабош је последњи внс и крајњи огранак планине Румије До Бојане десно имају три хана и једна џамија п ову често пута Бојана потопи. Овђе Крајину са Сжадром веже онај дугачки мост на Бојани. Мост на тихој Бојанн грађе је дрвене, и чим се пређе већ смо тада на великом тргу скадарском иснод тврђаве градске. Сви су Крајинци јунаци; али у томе као најбољн послије Крњичана важе Турци Драговићн из села Драговпћа. Крајпна је гвоздеиа вратница за Скадар. Ођело крајпнско у опште чисто је п прикладно*; Срби се носе онако као и Црногорци, а Турци и Католнци'онако како је оипсано на Пашку у кући њоговој. само још треба додати сукнене чакшире средње шприне. Турци се разликују по обријаним главама, носе Фесове х) Тена зове се Срдо на ком је скадарски град.