Delo

444 Д Е Л 0 Црква ће ту у језеру још остати. алп до када то нико не зна, с-ем Бога, а када буде њено вријеме она ће опет пзлећети из језера и одлећети на своје прво мјесто на врху планине Румије. Друга је прича о крсту крајинском1) У крајинском манастиру било је ве.ке благо, много златних п сребрних ствари црквених, али од свију тих ствари највећу вриједност имао је велики часни крст «Св. Ладимира”, сакован од чистог злата и тежак 4 оке и у њему je дрво од часног крста Христовог. Кад су Турци освојили Крајину. поубијали калуђере н опњачкалп манастир, онда је овај крст био прикривен код једног Крајинца да га Турци не би узоли и однијелн; али како је за тим манастир оиустно, то тај крст остане и дање прикривен; ну за тим и Крајина се истурчи на тако н она кућа у којој се часни крст чувао, али он у њој и дање остане као аманет. За овај крст зналп су сви потурчени Крајинци и сматрали су га као своју иајвећу светињу — чувара Крајине, — и бернћета њеног, п не гледајућн на то што су вјером преврнули одавали су му онаку пошгу као кад су хрпшћани бнли. Овај крст чувалн су Крајинци дуго времсна, вјерујући у то: да докле год он буде међу њнма биће и Крајина богата; и да она остане богата, то само од њега завпси, јер он привлачи облаке и кишу, када год требају Крајиии, и то је бпло тако дотле док је крст у Крајини био, п ова је била богатија од Барског Приморја п оних земал>а са оне стране иланнне Румије. Овај крст једном у годинп и то на први дан Св. Троице износили су Крајинци на врх планпно Румије, иа оно мјесто ђе је била некада п она црква која је отален слећела у Скадарско Језеро. На томе врху планине Румије, скуггњао се сабор сваке годпне од Срба Прпмораца и Крајинаца, и молио се Богу око нзнесенога крста, за здравње н берићетну годину, н послије молитве на овом мјесту веселио се братскп. Тога дана Србп, мухамеданци н католпцн посматрали су како је небо, н по некпм ') Ове прпче чуо сам од Петра Нешкова пз Дупина-